Проблем водоснабдевања растао је заједно са развојем нашег града, некада Великим Бечкереком, па Петровградом, општином Зрењанин, а данас и градом Зрењанин.
Монографија Петровграда из 1938. године доноси низ занимљивости. Један од најважнијих, а можда и највећих проблема града, био је проблем воде за пиће која не би штетила људском здрављу. До краја 19. века један део становништва снабдевао се водом, једним делом из градских или сопствених бунара, који су у појединим улицама или двориштима копани до десет-петнаест метара дубине. Вода из ових бунара вукла се ведром, које је било везано за ђерам ужетом од неколико метара дужине, или за дрвену осовину точка који је замењивао ђерам. Вода ових бунара није била друго него испод земље процеђени талог околних баруштина. У неким бунарима је вода била горка и неупотребљива чак и за стоку. Због тога је један део становништва користио воду из Бегеја. Воду су носиле саме домаћице у кантама на обраници.
Да би се сузбиле разне заразне болести чији је извор била нездрава вода за пиће, градска управа је одлучила да покуша са бушењем дубоких бунара до слоја кристалног песка. Први покушаји извршени су у периоду 1885-1895 са бушењем пет бунара до 120 метара дубине, али је добра вода нађена само у бунару испод Жупанијске зграде. Од тада до 1918. године бушено је са успехом још седамнаест бунара, а од 1918. године даљих 36 бунара до 120 метара дубине. Данас у граду има 54 јавних бунара и скоро толико приватних по домовима и двориштима.
Прво организовано водоснабдевање града путем централног водоводног система остварује се 1955. године преко установе за одржавање комуналних објеката. Јануара 1962. године формира се предузеће за Канализацију и Водовод Зрењанин, које се брине око организованог снабдевања града Зрењанина пијаћом водом. Остало је забележено да је 1963. године продато 109.000 кубних метара воде која је транспортована преко петнаест километара водоводне мреже. У истој години било је 3274 прикључених домаћинстава.
фото извор: слика „Река Бегеј“ – www.rtv.rs
слика „Жупанијска зграда“ – www.old-zrenjanin.blogspot.com
ЉИЉАНА РАДИВОЈЕВ